Микро-ТЕСЕ, или микрохируршка екстракција сперме тестиса, је специјализована медицинска процедура која се користи у области репродуктивне медицине за решавање мушке неплодности, посебно у случајевима необструктивне азооспермије (НОА). НОА је стање у којем мушкарац нема сперму у ејакулату због поремећене или непостојеће производње сперме у тестисима.
Преглед Мицро-ТЕСЕ:
Мицро-ТЕСЕ је напредни облик конвенционалне процедуре екстракције сперме тестиса (ТЕСЕ). Укључује веома детаљан и педантан процес тражења сперме у ткиву тестиса под оперативним микроскопом велике снаге. Овај приступ значајно побољшава шансе за проналажење одрживе сперме код мушкараца са веома ниском производњом сперме.
Детаљи процедуре:
Изведен под општом анестезијом, Мицро-ТЕСЕ подразумева прављење малог реза у скротуму да би се открио тестис. Хирург затим користи микроскоп велике снаге да прегледа ткиво тестиса, идентификујући области које највероватније садрже сперму. Малени узорци ткива из ових области се екстрахују и одмах анализирају од стране ембриолога на присуство сперме. Предност употребе микроскопа је у томе што омогућава идентификацију и очување крвних судова, смањујући васкуларне повреде и минимизирајући оштећење ткива.
Примене у потпомогнутој репродукцији:
Сперма добијена путем Мицро-ТЕСЕ-а, ако се пронађе, користи се за интрацитоплазматску ињекцију сперме (ИЦСИ), процедуру у којој се једна сперма убризгава директно у јаје током третмана ин витро оплодње (ИВФ). Микро-ТЕСЕ у комбинацији са ИЦСИ може пружити мушкарцима са НОА прилику да буду отац биолошке деце.
Предности Мицро-ТЕСЕ:
Главна предност Мицро-ТЕСЕ-а у односу на традиционални ТЕСЕ је његова већа стопа успешности у преузимању сперме у случајевима НОА. Употреба микроскопа омогућава циљанији приступ, смањујући количину ткива тестиса које треба уклонити и на тај начин минимизирајући трауму тестиса.
Ризици и разматрања:
Мицро-ТЕСЕ, као и свака хируршка процедура, носи ризике као што су инфекција, крварење или бол. Постоперативни опоравак може укључивати нелагодност у пределу скротума, а у ретким случајевима постоји потенцијал за атрофију тестиса или хормонску неравнотежу. Поред тога, увек постоји могућност да током поступка неће бити пронађена сперма, посебно код мушкараца са тешким оштећењем тестиса.
Закључак: Мицро-ТЕСЕ представља значајан напредак у лечењу мушке неплодности, посебно код мушкараца са неопструктивном азооспермијом. Она показује како префињене хируршке технике, у комбинацији са напретком у репродуктивној технологији, могу пружити нову наду паровима који се суочавају са тешком мушком неплодношћу. Одлуку о подвргавању Мицро-ТЕСЕ-у треба донети након детаљних консултација са специјалистом за плодност, који може пружити детаљне информације о вероватноћи успеха, потенцијалним ризицима и дугорочним импликацијама процедуре.
