МИТУРИ ДЕСПРЕ ЦОНТРАЦЕПТИВЕ!
Професор Тецсен Цеамлибел, МД
Акушер-гинеколог
Цонтрацептивеле сау дезволтат одата цу дезволтареа медицинаи. Церцетариле сунт ин цурс дезволтаре пентру а дезволта таблете цу цеа маи маре протецтие и цу цел маи миц ефецт сецундар. Цонтрацептивеле сунт фолосите ин луме де апроапе цинцизеци де ани. Цу тоате ацестеа, обсервам ца оамении инца ну ау суфициенте информатии деспре ефецтеле адверсе але цонтрацептивелор. Мулте фемеи евита ацесте медицаменте цхиар си атунци цанд еле сунт нецесаре. Сцопул ностру есте де а евалуа целе маи реценте церцетари медицале цу интребари пе царе ле аузим адесеа де ла пациентии ностри, царе ии детермина са ренунте ла цонтрацептиве.
– Цонтрацептивеле инфлуентеазала ла нивелул хормонилор?
Контрацептиви садрже естроген и прогестерон. Ау фост дезволтате де-а лунгул анилор си производи синтетички пентру а ацтиона ца хормонии умани, астфел инцат са ну афецтезе фондул хормонал ал унеи фемеи. Ацестеа адуц ун анумит ецхилибру фемеилор цу тулбурари хормонале, ајута ла рефацереа цицлулуи менструал си, де асеменеа, цонтрибуие ла редуцереа сангерарии.Ин ацест фел, ацестеа превин маснеаие се. Медицул думнеавоастра ва ва ајута са алегети цел маи потривит.
– Цонтрацептивеле афецтеаза црестереа ин греутате?
Рецуноастем ца цонтрацептивеле провоаца о црестере а апетитулуи си о усоара црестере а греутатии даторита ретентиеи де апа ин стадииле инципиенте; цу тоате ацестеа, са демонстрирајте ца пе термен лунг ну провоаца црестере ин греутате. Прин урмаре, ну инцетати са луати медицаментул дин цауза унор астфел де модифицари ин примеле луни фара а ва цонсулта цу медицул. Луанд пастиле, урмати мод де виата санатос.
– Антицонцептивеле пот провоца цхистури овариене?
Цхистуриле овариене пот фи цаузате дин маи мулте мотиве, дар цхистуриле фолицуларе, царе се дезволта даца сацул (фолицулул) ну се рупе си ну елибереаза овулул, сунт бенигне. Даца сунт мониторизате тимп де цатева луни, ацестеа вор регреса аутомат. Медиции пресцриу адесеа цонтрацептиве, астфел инцат цхистул фолицулулуи регресеаза сау диспаре. Прин урмаре, цонтрацептивеле ну провоаца цхистури овариене, димпотрива, еле пот фи утиле пентру тратаментул лор.
– Цонтрацептивеле пот провоца црестереа парулуи ин лоцури недорите?
Суприма хормонии царе детермина црестереа недорита а парулуи. Цонтрацептивеле сунт пресцрисе пентру унеле фемеи царе суфера де црестереа недорита а парулуи де асеменеа пентру а превени си опри ацест процесс.
– Луанд контрацептив, сунт редусе санселе де а рамане инсарцината дупа еле?
Ефецтеле цонтрацептивелор сунт лимитате нумаи де тимпул ин царе сунт утилизате; цу алте цувинте, сунт инефициенте дупа оприреа медицаментелор. Доар 1% динтре фемеиле царе иау цонтролул настерии пот суфери де аменорее, царе ва диспареа дупа ун тимеп. Пентру а резума, би спуне ца цонтрацептиве ну вор провоца или санса маи мица де сарцина сау нерегули менструале дупа интрерупере.
– Контрацепција пот цауза рак?
Пентру а распунде ла ацеаста интребаре, требуие са дисцутам фиецаре орган генитал феминин:
ЕНДОМЕТРИЈСКА КАНЦЕРУЛА: Студииле ау аратат ца фемеиле царе иау цонтрацептиве ау ун рисц маи миц дезволта цанцер ендометриал ин цомпаратие цу фемеиле царе нуле утилизеаза. Деоареце пастилеле цонтрацептиве цонтин о цантитате регулата и ецхилибрата де хормоне естроген и прогестерон, ацестеа ајута ендометрул са цреасца и са се актуелизује у мод регулат.
Рак јајника: контрацептиви сунт ефициенте деоареце суприма овулатиа, астфел инцат ајута овареле са се релакезе. Студииле ау аратат ца цонтрацептивеле смањују ризик од рака јајника.
Цанцерул де цол утерин: Унеле студии ау аратат ца цонтрацептивеле маресц усор рисцул де цанцер де цол утерин. Цу тоате ацестеа, атунци цанд реевалуам студииле, ведем ца ацесте фемеи сунт деја ин перицол. Прин урмаре, би цонцлузиона ца цонтрацептивеле ну цресц рисцул де а дезволта цанцер де цол утерин, цу тоате ацестеа, фемеиле царе иау цонтрацептиве сунт сфатуите са аиба ун фротиу вагинал ин фиецаре ан.
Цанцерул де сан: Ефецтул цонтрацептивелор асупра цанцерулуи де сан есте инца о проблема цонтроверсата, дар астази рецуноастем ца ацестеа ну маресц рисцул дезволтаре а цанцерулуи. Димпотрива, есте бинецуносцут фаптул ца цонтрацептивеле импиедица дезволтареа ин цонтинуаре а болилор бенигне але санилор.
– Цонтрацептивеле провоаца дурери де цап?
Се рапортеаза ца цонтрацептивеле пот провоца рареори дурери де цап даторита цонтинутулуи де естроген и прогестерон, астфел инцат фемеиле цу мигрен ну ар требуи са ле иа. Цу тоате ацестеа, унеле студии ау доведит ца редуц дурериле де цап.
– Цат тимп пот луа контрацепција?
Цонтрацептивеле пот фи луатепина ла менопауза. Де фапт, студииле реценте ау аратат ца ле путети луа цхиар си ин тимпул менопаузеи. Де асеменеа, ну сунт лимитате ла ун анумит тимп, ле путети луа ани интреги даца медицул думнеавоастра ил апроба си даца ну авети о боала царе ну ва пермите утилизареа цонтрацептивелор.
– Требуие са фац о пауза фолосинд контрацептив?
Ну требуие са фацети или пауза луинд контрацептив. Цонсумул регулат цантитати де хормони прин утилизареа лор си, прин урмаре, урмеаза ун цицлу менструал натурал. Ну екиста студии царе са цонфирме нецеситатеа унеи паузе.
Луанд контрацептив, унеле фемеи пот суфери де аменорее, ва рецомандам са цонсултати медицул ин ацест цаз. Ацеаста поате фи цаузата де сарцина сау, маи алес, деоареце дозе мици де медицаменте интерфереаза цу црестереа цореспунзатоаре а ендометрулуи си ну дуц ла сангераре.
-Пентру цине есте интерзиса фолосиреа цонтрацептивелор?
Ла инцепут, фиецаре фемеие ар требуи са цонсулте ун медиц инаинте де а луа цонтролул настерии. Дар аици привим фацтори царе ну сунт фаворабиле цонтрацептивелор:
– фемеиле цу тулбурари де цоагуларе а сингелуи сау варице дезволтате си фемеи предиспусе ла варице;
– фуматори де песте 35 де ани (маи мулт де 15 тигари пе зи). Есте нормал ца нефуматории цурренти царе фумау одата са-и иа.
– фемеи цу фицат болнав;
– Тешка жена са мигреном.
